Ђаци пишу, ми прегледамо, исправљамо, подвлачимо, штиклирамо…
Само што се то „штиклирамо“, правилно изговара ШТРИКЛИРАМО. Са Р. Искрено, ретко кога сам чула да тако каже, али то не мења чињеницу да је једино тако исправно.
Реч штриклирати је настала од немачке речи Strichlieren, што значи превући црту преко нечега, обрисати, означити цртом.
Реч штиклирање, за разлику од штРиклирање, нећете наћи у речнику српског језика. Ја бих је тумачила као „бити одбијен (или одбачен) од стране женске особе“. Као кад је неко ногиран јер је „добио ногу“, од истог тог потеза, само штиклом, могао би да буде штиклиран. Шта кажете?! 😉
Zanimljivo.
Iskreno, ceo život izgovaram „štiklirati“ i nikada nisam čula „štriklirati“, čak ni od strane učiteljice, nastavnika, profesora… baš, baš nikada. I sada, mada ste lepo objasnili i razumem da je po pravopisu pogrešno i sad mi je jasno i zašto (nemačko poreklo, jel te), ipak ću i dalje izgovarati „štiklirati“ – 1. navikla sam i ispravan oblik mi jezivo „iskače iz takta“ u uhu i 2. čini mi se da ću jezik izlomiti dok proguram to nesretno „r“. Ipak mi nismo Nemci :D.
Моје је да обавестим како је правилно, а ви – како вам воља! 😉
Па заправо није правилно штриКлирати него штриХлирати.