Skip to content

КАКО ЈЕЦА КАЖЕ

Образовање, култура, васпитање

  • Категорије
    • Креативно писање
    • Граматика српског језика
    • Правопис српског језика
    • Култура изражавања
    • Лични утисак
  • За ученике
    • Први разред
    • Други разред
    • Трећи разред
    • Четврти разред
  • Радионице и програми
  • Јецин читалачки клуб
  • О аутору
  • Контакт
  • Toggle search form

Култура и ми

Posted on 28/04/201828/04/2018 By Јеца Нема коментара на Култура и ми

„Мала школа бонтона – како се слуша концерт” је едукативни програм Центра за музику Коларчеве задужбине. Предвиђен је за децу узраста од 5 до 10 година, а циљ је упознавање малишана са Задужбином, начином организовања концерата и самим извођењем.

Баш лепа идеја – помислила сам јутрос кад сам кретала пут Коларца. На репертоару су била дела Шопена (данашња тема је била Како се слуша Шопен), а представљена су кроз балетске кореографије и извођења на клавиру. И балерине и пијанисти су били деца. Дакле, млади уметници за младу публику (децу су довели или родитељи или наставници музике).

Ипак, да је све било тако бајно, не би било овог текста… Изостао је део о бонтону. Због родитеља, наравно, а ево шта се десило:

Прво, долазили су са децом која немају ни пет година – бебама у колицима, двогодишњацима, трогодишњацима… Да ли је концерт намењен њима? Није. Шта тако мала деца траже на Коларцу? Не знам. Да ли њих интересује Шопен? Тешко. Да ли им балерине и пијанисти на сцени држе пажњу? Не дуже од неколико минута. Хоће ли они постати љубитељи класичне музике због тога што су данас били тамо? Не. Дакле, иако је концерт трајао око пола сата, тешко је било слушати га уз цику и вриску мале деце. Довољно је да само једна беба плаче у публици и да не можете да слушате концерт. Не можете ни да објасните деци која су ту због концерта шта слушају и у чему је лепота Шопенових дела. Оно што можете је да гледате децу која се пењу на столице, врпоље се и окрећу, вуку маме и тате тражећи да изађу напоље. Родитељи су их опомињали, смиривали, на крају и изводили, подижући све из реда како би могли да изађу. Да ли је то по бонтону? Зар одрасли не знају како се понаша на концерту? Kо ће децу да научи поред њих таквих?

Један од родитеља је могао да остане у публици са старијим дететом, док је други родитељ са бебом (или дететом исувише малим за концерт) напољу у шетњи. Близу је Студентски парк, близу је Калемегдан, Кнез Михаилова одмах ту, поред. Не видим разлог да сви они који су ту заиста због музике трпе тортуру. А трпели смо.

Надам се да ће проћи време егоизма. Време у коме сам „ја“ или „ја и моје дете“ центар свега. Ваљда ћемо се сетити да на овом свету постоји још неко – људи који, баш као и ми, имају права на нека своја интересовања, мир, тишину, тренутке опуштања, уживање у филму или музици. Да, родитељи су криви. Деца данас нису дошла сама. Они су их довели, уз сопствену лошу процену да им је место тамо где није.

Сећате се оне приче А. Шопенхауера о бодљикавим прасићима, толеранцији и лепом понашању? Е, то нама људима фали…

Share the post "Култура и ми"

  • Facebook
  • Twitter
  • Shares

Ако ти се овај текст свидео, подели га.

  • Click to share on Facebook (Opens in new window)
  • Click to share on LinkedIn (Opens in new window)
  • Click to email a link to a friend (Opens in new window)

Related

Лични утисак Tags:deca, muzika, деца, Коларац, Коларчева задужбина, концерт, родитељи

Кретање чланка

Previous Post: Без везе
Next Post: Читалачки пример из праксе

Оставите одговор Одустани од одговора

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.

Видимо се и на друштвеним мрежама!

  • Facebook
  • Instagram
  • YouTube

Кликом на слику наручите е-књигу о гласовним променама:

Јеца у „Три тачке“ (15. 02. 2017) :)

Прошлог викенда у Београду је одржан скуп преко 6.000 учесника конференције "Нове технологије у образовању", намењене професорима, наставницима, родитељима. О чему је било речи, о осавремењавању приступа и градива, као и свему ономе у чему нове технологије могу да буду корисне ученицима - за "Три тачке" говори Јелена Братић, професорка српског језика и блогер. (Телевизија N1)

Категорије

  • Uncategorized
  • Граматика српског језика
  • За ученике
    • Други разред
    • Први разред
    • Трећи разред
    • Четврти разред
  • Креативно писање
  • Култура изражавања
  • Лични утисак
  • Правопис српског језика
  • Радионице и програми

Ознаке

deca fejsbuk IKT instagram kultura nastava nastava na daljinu obrazovanje onlajn nastava pravopis srpski jezik đaci škola ИКТ Нова година Србија гласовне промене граматика деца запета именица култура књиге мушки род наставник непостојано а ниједан нове технологије нове технологије у образовању образовање основна школа оцењивање падежи писмени задатак правопис просвета професор професори родитељи синтакса српски језик тачка ученик ученици школа

Архиве

Copyright © 2022 Како Јеца каже

Powered by PressBook WordPress theme