Skip to content

КАКО ЈЕЦА КАЖЕ

Образовање, култура, васпитање

  • Категорије
    • Креативно писање
    • Граматика српског језика
    • Правопис српског језика
    • Култура изражавања
    • Лични утисак
  • За ученике
    • Први разред
    • Други разред
    • Трећи разред
    • Четврти разред
  • Радионице и програми
  • Јецин читалачки клуб
  • О аутору
  • Контакт
  • Toggle search form

Читалачки пример из праксе

Posted on 08/05/2018 By Јеца 8 коментара на Читалачки пример из праксе

Према месечном плану, роман „На Дрини ћуприја“ требало је да обрађујемо почетком марта. Таман после распуста, размишљам, имаће сасвим довољно времена да прочитају Андрића. То се ради у трећем разреду средње школе. Како своје ђаке држим за довољно зреле, свесне и савесне особе, очекујем да ће поштовати договор, те да ћемо тог дана радити оно што сам планирала (а како је благовремено и најављено).

Међутим, погрешила сам. Нико није прочитао. Неки су заборавили да треба, неки још увек читају, разлога је много, а ученика спремних за час – мало. Шта да радим?! С обзиром на то да сам, од свих нас у учионици, једино ја прочитала роман, била сам принуђена да променим план и одложим анализу дела за неки други пут. У договору с њима, померили смо за крај марта. До тада ће стићи, рекоше ми.
Дошао је и крај марта. “Јесте ли прочитали Андрића, децо?”

Да ли су одржали обећање или не, прочитајте на → Школском порталу.

Share the post "Читалачки пример из праксе"

  • Facebook
  • Twitter
  • Shares

Ако ти се овај текст свидео, подели га.

  • Click to share on Facebook (Opens in new window)
  • Click to share on LinkedIn (Opens in new window)
  • Click to email a link to a friend (Opens in new window)

Related

Лични утисак

Кретање чланка

Previous Post: Култура и ми
Next Post: Култура моја, (не)култура твоја

Comments (8) on “Читалачки пример из праксе”

  1. Аца каже:
    12/05/2018 у 6:40 pm

    Па зашто би покварили распуст читајући нешто што их не занима?! Ви професори и наставници заборављате какви сте били као деца. Осим тога очекивања су она која праве јаз међу блиским људима.

    А што се тиче васпитавања, заборави. То се ради код куће најдаље до десете године живота. Наставници или професори могу само да продубе или мало прикрпе нешто већ постојеће.

    Одговори
    1. Јеца каже:
      27/05/2018 у 4:56 pm

      А као да у животу иначе радимо само оно што нас занима?! Читање је веома битно и не видим како би могло да квари распуст. Има деце (и одраслих) којима је то навика, љубав, саставни део живота. Ови други би могли да се потруде мало, зарад себе. Са осталим се слажем…

      Одговори
      1. Аца каже:
        28/05/2018 у 8:25 am

        Па није књижевност ваљда једина важна? Можда би могли за време распуста мало да раде задатке из математике и физике, да уче историју, географију, анализирају биодиверзитет?

        Томе нема краја – или све или ништа. Због тога сам за то да се деци ништа не даје као обавеза преко распуста.

        Само кажем да се треба сетити свог детињства. Вежбала си математику преко распуста?

        Одговори
        1. Јеца каже:
          28/05/2018 у 10:53 am

          Списак лектире се даје деци унапред да би могла и преко распуста да читају те књиге јер имају више времена. Нико не каже да лектира МОРА да се чита преко распуста, али је свакако боље да је читају натенане и док имају времена, него кад крене школска година и све друге обавезе. Не видим у чему је проблем. Ради се о доброј организацији времена и распоређивању обавеза… ништа више.

          Одговори
          1. Аца каже:
            01/06/2018 у 7:26 pm

            Не сећам се да сам садржај књиге а нарочито којекакве непотребне детаље из ње могао да задржим у глави дуже од десетак дана. А колико се сећам тако је било и са осталим другарима које такво штиво по правилу није интересовало, наравно осим неких изузетака. Онда прочиташ књигу за време распуста, а за два-три месеца потпуно заборавиш.

  2. бака Штрумпф каже:
    22/05/2018 у 9:57 pm

    Што им се више попушта, то ће мање читати.

    Одговори
    1. Аца каже:
      23/05/2018 у 12:33 pm

      Што их више гњаве то се већи револт и нетрпељивост развијају.

      Одговори
    2. Јеца каже:
      27/05/2018 у 4:56 pm

      Да, у највећем броју случајева.

      Одговори

Оставите одговор Одустани од одговора

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.

Видимо се и на друштвеним мрежама!

  • Facebook
  • Instagram
  • YouTube

Кликом на слику наручите е-књигу о гласовним променама:

Јеца у „Три тачке“ (15. 02. 2017) :)

Прошлог викенда у Београду је одржан скуп преко 6.000 учесника конференције "Нове технологије у образовању", намењене професорима, наставницима, родитељима. О чему је било речи, о осавремењавању приступа и градива, као и свему ономе у чему нове технологије могу да буду корисне ученицима - за "Три тачке" говори Јелена Братић, професорка српског језика и блогер. (Телевизија N1)

Категорије

  • Uncategorized
  • Граматика српског језика
  • За ученике
    • Други разред
    • Први разред
    • Трећи разред
    • Четврти разред
  • Креативно писање
  • Култура изражавања
  • Лични утисак
  • Правопис српског језика
  • Радионице и програми

Ознаке

deca fejsbuk IKT instagram kultura nastava nastava na daljinu obrazovanje onlajn nastava pravopis srpski jezik đaci škola ИКТ Нова година Србија гласовне промене граматика деца запета именица култура књиге мушки род наставник непостојано а ниједан нове технологије нове технологије у образовању образовање основна школа оцењивање падежи писмени задатак правопис просвета професор професори родитељи синтакса српски језик тачка ученик ученици школа

Архиве

Copyright © 2022 Како Јеца каже

Powered by PressBook WordPress theme