Култура моја, (не)култура твоја

Време у ком живимо све је либералније и либералније. Стално се говори о нечијим (свачијим, заправо) правима, а ретко ко спомиње било какве обавезе или одговорност. Наједном су скоро сви тетовирани (колико ученици, толико и професори), наједном је сасвим нормално да ми ђаци имају пирсинге по лицу; а увећане усне, груди, лажне трепавице, нокте, обрве виђамо свуда око нас (не само на малим екранима, као некада)… Док чекам у реду у банци, у суседном реду стоји девојка у прекратком шорцу и мрежастој мајици.

Како смо то заборавили шта је добар укус, како се облачи за позориште, како за теретану, како за школу, а како за одлазак у банку или суд? Како то да смо постали опседнути само собом и сопственим потребама, не увиђајући да је још неко ту, поред нас. Зар никога више није брига?

О нашој култури, култури доба у ком живимо, прочитајте на Школском порталу.

One thought on “Култура моја, (не)култура твоја

  1. Како смо заборавили?! Покондирене тикве уз неселективан приступ огромном броју информација другачије не могу да се понашају.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.