Кажи ми, кажи, како да те зовем, кажи ми, какво име да ти дам…


– Добар дан.

– Добар дан.

– Кажи нам како се зовеш и из које школе долазиш.

– Зовем се Ана, а ишла сам у Основну школу „Васа Чарапић“.

– Аха! А, да ли знаш ко је био Васа Чарапић?

– Хм… не знам.

Стицајем околности, прошлог лета сам се нашла у једној београдској средњој школи и надгледала процес спровођења пријемног испита. Чланови комисије су били дивни и заиста на висини задатка: прво би мало поразговарали са кандидатима о неким свакодневним темама, како би се деца опустила. Било је ту и шале и задиркивања, све са мером и укусом, а са циљем да се дете растерети пре него што на пријемном испиту покаже шта уме.
Међутим, неколико њих није знало да одговори на питање ко је особа по којој се зове основна школа из које долазе. Зар није срамота да годинама долазиш у установу која је име добила по одређеном народном хероју, писцу, научнику, очигледно важној и заслужној личности – а ти немаш појма ко је то. Срамота… Само, чија?

Остатак текста можете прочитати на Школском порталу.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.