У Београду је пре неко вече одржан диван концерт. Наступала су деца, музички таленти, из Србије и из Грузије. Водитељка је на почетку поздравила публику, а потом најавила композиције које ће изводити млади виртуози. „Види какву лепу ношњу има онај мали Грузијац”, рече човек из публике жени поред које је седео. И стварно, ношње су им биле изузетно лепе, него… не каже се Грузијац.
Становник Грузије је Грузин или Грузијанац, а становница Грузинка или Грузијанка. Правопис не допушта облике Грузијац и Грузијка. Придеви су грузијски и грузински. Међутим, то је само једна од многих дилема које се јављу када су у питању називи становника неке државе.
Некада смо се смејали оном вицу у коме Мујо пита Хасу да ли је правилније да се каже Ирак или Иран. Сећате се? Данас се греши стварно и ствари више нису тако смешне. Читајући текстове на интернету долазимо у опасност да помислимо да је правилно оно што није – уколико је аутор текста неко ко лоше познаје правопис и уколико читамо текстове на енглеском или на неком другом страном језику…
Зашто се пише и Бањалука и Бања Лука – прочитајте на порталу Даљине. Тамо вас чека цео текст. 🙂
Ајд’ ни по јада кад читамо текстове на интернету али кад водитељи озбиљних ТВ емисија лупетају глупости по питању правописа… А за дикцију нико од њих није ни чуо.
Наравно да није чуо кад нису школовани за посао који раде. Сви знамо како се долази до места водитеља… 🙂
До места водитеља?! Па код нас за пар година курири постану министри.
🙂 🙂 🙂