Драги моји,
За данас сам вам припремила једну лагану летњу вежбу за писање. Текст који је пред вама представља почетак једне приче. Ваш задатак је да прочитате овај одломак, а затим да што детаљније опишете главне јунаке – Сару и Стевана, онако како сте их ви замислили (од висине, тежине, боје косе и очију, начина говора, па до понашања, навика и тако даље). Вежба није тешка, а сјајна је за концентрацију и за развијање креативности. Ево приче:
Одувек је за себе волела да мисли да је новинарка. Она, Сара, важна карика у ланцу градског џет-сета. Дружења са познатима, изласци, добри ресторани и путовања, концерти, изложбе, разне манифестације – све ти је плаћено, а као мораш да се појавиш јер, забога, то ти је посао, од тога живиш. А од тога и те како добро живиш! Јесте да време пролети када се дани и ноћи смењују тако динамично, можда немаш времена да ствараш породицу и то, али бар знаш где су ти прошле године.
Данас има 35 година и живи сама. Задовољна је својим животом. Тако жели, тако јој одговара. Било је у међувремену неколико површних веза са мушкарцима из света спорта и уметности, али ништа посебно. Љубав њеног живота је ипак један политичар с којим је, уз повремене растанке и помирења, провела скоро седам година. Иако покушава да га потпуно избаци из своје главе и из свог живота, не иде. И дан-данас се чују повремено. Такве везе је, једноставно, немогуће прекинути.
Упознали су се на једном пријему. Стеван је имао 41 годину, а она 27. Био је страшно харизматичан и већ тада познат. Јасно сећа тог дана и како је све почело. Стајала је леђима окренута друштву у ком се он налазио, али је кроз жамор чула када им је пришао један старији човек и замолио Стевана да му да свој број телефона. Помињао је неки проблем са ауторским правима или тако нешто. Углавном, био је стар, немоћан и без средстава за живот, а ето, ако би неко тамо у министарству могао да му помогне, то би му много значило. Стеван се мало као пренеразио (ваљда му је та молба деловала као дрскост), рекао како не може да му да свој број телефона, то би било превише, али да ће на сајту министарства наћи број који му треба и да слободно позове од понедељка. „Наравно”, помислила је Сара, “слободно зови на број на који ти се нико никада неће јавити.” Човек се љубазно захвалио и отишао, а Сара се окренула и пошла по ново пиће. Међутим, и Стеван је у истом тренутку решио да закорачи, тако да су се практично сударили. Како ће се касније испоставити, то није био судар двоје људи… био је то судар светова!
Врло брзо је пронашао некога ко ће их представити једно другом. Саро, ово је Стеван Милић, помоћник министра за то и то; Стеване, ово је Сара, наша представница седме силе. Боже, кад тако кажу „седма сила”, а ми новинари никад у горем положају, помислила је. Углавном, врло брзо су се некако издвојили из друштва и разговарали насамо, а свега неколико минута касније, он јој је диктирао број свог телефона. Приватни број, еј! Није могла да верује шта се дешава… па пре само неколико минута је онако лукаво откачио човека упутивши га на број неког фиксног телефона у министарству. То може да значи само једно…
Уколико желите да добијате редовно информације о новим текстовима или вежбама за писање, попуните овај формулар.
