Људи су музику, некада давно, могли слушати искључиво уживо. Са развитком цивилизације мењали су се и носачи звука. Настајали су и нестајали, те смо имали радио-апарате, грамофоне, касетофоне, мини-линије, музичке стубове и це-де плејере, на којима смо слушали плоче, касете, па дискове, а данас су ту апликације. Довољно је да имате само мобилни телефон.
Са књигама је нешто друкчије. Да, можете их читати са рачунара, телефона, таблета (и Kindle је ту, слажем се), али штампана књига одолева и времену и техолошком напретку. Вековима је ту и тешко да ће је надмашити било која друга форма. Уђите само у неку већу књижару: сликовнице, романи, кувари, књиге о архитектури, музици, баштованству, биографије, речници ⎯ you name it, they’ve got it! Одмах вам је јасно да књиге не могу да нестану или да буду замењене неким другим обликом, да парафразирам британског новинара и писца Тонија Парсонса.
Иако никада нисам ни сумњала у моћ књиге, оне штампане, оне коју можете листати, подвлачити, обележавати, ставити на полице, у ташну, у ранац, под јастук 🙂, у њено трајање нарочито ме је уверила недавна посета чувеној Аустријској националној библиотеци која се налази у палати Хофбург, у Бечу. Споља, ова палата делује прилично обично ⎯ у поређењу са свим оним дворцима, вилама и катедралама које се налазе у окружењу. Ипак, када уђете у хол и прођете кроз масивна дрвена врата украшена златним орнаментима, схватите да сте у простору на ком нема места за реч обично. Пред вама се отвара један магичан свет у ком је све посебно. Апсолутно све!
Аустријскa националнa библиотекa je највећа библиотека у Аустрији и сматра се једном од најстаријих библиотека у Европи. Њена историја сеже све до 14. века, када су настале прве приватне библиотеке племићких породица. Оне су биле камен темељац будуће Аустријске дворске библиотеке, претече Аустријске националне библиотеке. Цар Леополд I подигао је зграду библиотеке крајем 17. века, међутим, приликом турске опсаде та грађевина је била уништена. Садашњу библиотеку, ову коју вам од срца препоручујем да посетите ако вас пут нанесе у Беч, пројектовао је Јохан Бернхард Фишер, архитекта који је познат и по томе што је пројектовао дворац Шенбрун, још једну грађевину по којој је Беч препознатљив.
Простор је у целости осмишљен у духу барока, као уметничко дело сам по себи: архитектура, изложене фигуре и фреске на плафону одговарају свеобухватном концепту каквом је тежио цар Карло VI, чија статуа краси средину просторије. Плафон је осликан тако да призори који су пред вашим очима делују тродимензионално, па све некако мислите да су тамо прави људи које сте затекли у неком договору, послу или разговору, а како су у тренутку мог боравка зраци сунца пролазили кроз стаклене куполе палате, све је било окупано у светлости и одавало неку нарочито свечану атмосферу.
Библиотека садржи преко 11 милиона публикација, а једна од најстаријих је Вацлављева Библија (из 1390), најстарији превод Библије на немачки језик. Овај драгоцени рукопис приређен је за Вацлава VI, владара Немачке и Чешке.
На крају, како бих вам још боље дочарала ово готово свето место за све љубитеље писане речи, повешћу вас на виртуелни обилазак Аустријске националне библиотеке. Кликните на овај линк и биће вам сасвим јасно зашто је Тони Парсонс потпуно у праву. Књиге неће нестати.
