Ево неколико савета који вам могу помоћи да напишете писмени задатак:
1. ГОВОРОМ ИЗРАЖАВАМО СВОЈЕ МИСЛИ, те је први услов за јасно и правилно писање – јасна и правилна мисао! Размислите како лако и брзо откуцате порукицу некоме, а колико се мучите да напишете неколико реченица на тему о којој не знате баш много. Зашто је тако?! Зато што лако пишемо о стварима које су нам познате. Због тога, када можете да бирате између неколико тема, увек изаберите ону о којој бисте имали највише да кажете.
2. БЕЗ ДУГАЧКИХ РЕЧЕНИЦА! Мислим на реченице које започнете у једном реду а завршите након пет исписаних редова (и ко то прочита, док дође до краја – заборави шта је било на почетку). Немојте тежити да вам реченице звуче „накићено“, дубокоумно и сл, а да, у ствари, ништа не значе. Реченица треба да буде лепа, да има смисао, да се зна шта сте њом хтели да кажете.
3. ПЛАН ПИСМЕНОГ РАДА: Знате да се писмени задатак састоји из три дела – увода, разраде и закључка. Сваки овај део чини засебан пасус у оквиру рада, с тим што у оквиру разраде можете имати неколико пасуса. Шта треба да садржи сваки од ових делова?
УВОД – у уводу би требало да кажете зашто сте се определили баш за ту тему, шта вас мотивише да о томе пишете или да дате општи приказ теме.
РАЗРАДА – у односу на то шта је тема, у разради можете да прикажете неки догађај (који сте наговестили у уводу), да испричате* како се то десило, због чега…или да детаљније опишете ситуацију, јунака, пријатеља, своја осећања и сл. Дакле, да разрадите вашу тему, дајући што више појединости, детаља, објашњења… На крају овог дела треба да дате разрешење догађаја (ако о догађају пишете) и које су последице свега. *Излагање може да буде хронолошко или ретроспективно.
ЗАКЉУЧАК – треба да садржи информацију о томе шта је било после тог догађаја (рецимо, коју сте поуку из свега извукли), да ли ћете то памтити и зашто, или зашто нешто волите или не волите (уколико сте описивали пролеће, зиму…), зашто вам се неко дело свидело или не…
Ово би биле основне информације и надам се да ће вам користити. Детаљнија објашњења ће вам дати наставници, а од Јеце – толико! 🙂
Negoslava, obrati pažnju… 😛
(Šaalim se, Negoslava… 🙂 )
Blogi, dao si mi šlagvort – ovih dana su mi najčitaniji postovi na one teme koje se unapred daju djacima, kako bi im mame i tate napisale ili prepisale nečije sastave.
I setih se tebe, tim povodom, pitajući se šta bi rekao na to – na činjenicu da stotine ljudi svrati samo na moj blog u potrazi za sastavom.
Mislim, meni je to tužno, al časna reč.
I da, više bih volela da je ovaj blog posećen tim povodom, nego moj, pa ću sada linkovati baš ovaj tekst .
Uvek sam imala jednu teoriju što se tiče pismenog zadatka.:D Mislim sada na kvalitet sadržaja. Smatrala sam da bi učenik dobio dobru ocenu i pozitivan utisak od profesorke treba vanserijski napisati uvod i zaključak, dok se u razradi može lutati, pa i poneka greška provući. Jednom sam taj recept isprobala i upalio je 😀
Možda, ne znam. Ja ne verujem u generalizacije, a drugo, znam da je dosta i do afiniteta nastavnika. Nevolja je, stvarno, što u pismenom iz srpskog nije kao u matematici – 2+2=4. 🙂
Svi mi znamo šta je loš ili osrednji sastav, i vanserijski se lako prepozna, ali kada su u pitanju četvorke ili petice, često su nijanse u pitanju. Uh, taj pismeni! 😉
Reblogged this on knjigoljupci and commented:
За оне који се и у средњој школи тешко сналазе са писменим задацима.
Hejj! Nije kako Jeca kaze! To je uvredljivo, to po meni znaci da ti znas sve a mi nista, i naredjujes nam!!! Molim te, izvini se! >:( 🙁
🙂 ♥ ☺ ☻ 😛 :O 😀 🙁 :S :X
hehe