Недавно сам, у вези са текстом о томе како написати писмени задатак, добила коментар следеће садржине:
„Указала бих на појам ПИСМЕНИ ЗАДАТАК: правилније је рећи ПИСАНИ, јер колико је ПИСМЕН – видећемо.“
Да ли је госпођа језички стручњак – не знам, али знам да ово што је написала није тачно. Наиме, у Српском језичком приручнику пише:
„Једну од најнепотребнијих (иновација) спровели су неки анонимни наставници и писци уџбеника када су традиционалне изразе писмени задатак, писмена вежба и сл. претворили у писани задатак, писана вежба.“
Писмен може да буде човек (супротно је – неписмен), наравно, али писмен значи и исказан писмом (словима), написан. Тако се некада, по потреби, некоме обраћамо и писменим путем, писмено. Супротно томе је усмено.
Писано такође значи да је у писаној форми – писани закони, руком писана молба, писани споменици и сл. Супротно би било неписан или ненаписан.
Разлика је и у томе што ПИСМЕНИ ЗАДАТАК означава врсту провере знања у школи (ону која се обавља писменим путем, не усменим). Не односи се строго на проверу писмености ученика јер се исти тип провере обавља и из математике, рецимо, а на таквом писменом задатку не проверавамо писменост ученика. Дакле, ове речи јесу делимични синоними, али „није свеједно“! 🙂
Тај став је стар најмање четрдесетак година и не могу да дозволим да се тек тако мења. Још увек је жива моја наставница ондашњег српскохрватског језика. 🙂 Дакле „писмени задатак“ не може да постоји већ само писани или усмени, због тога што постоји „усмени пут“ али не постоји „писмени пут провере знања“. Не бих да се препирем са неким коме је то струка али шта је ту је.
Особа је писмена или неписмена, а начин комуникације може да буде писан, жврљан или усмен. 🙂
🙂