Студирати је једно, радити је друго. То је чињеница с којом се суочите када, након завршеног факултета, почнете да радите. Толика наука, сати и сати учења, изучавања, проучавања, читања, бележења, вежби, и ко зна чега све још, а нико да вам покаже како се попуњава и води педагошка документација. Нигде ни речи о томе како се постаје добар разредни старешина, на који закон да се позовете у одређеним ситуацијама, како да направите презентацију у неком програму, шта да радите када у одељењу имате изузетно надареног ђака… Додуше, ретко ко може да зна где ће се касније запослити и да ли ће му све набројано требати у животу, али слаба је то утеха. Систем би требало да функционише на другачији начин, то сви знамо.
Времена се мењају, наставне методе и средства, такође. Међутим, на Филолошком факултету, рецимо, и дан данас велики део инвентара (намештаја) у слушаоницама као да потиче још из времена Вука и Доситеја, а наставна средства су најчешће табла и креда. Не знам како је на другим државним факултетима, али није лако живети у 21. веку, а школовати се по моделу из 20. Видимо да има много крајности у самом образовном систему које треба помирити. Како?

Тачка у којој се моје знање, стечено током студија, укршта са способношћу да данас креирам видео-лекције за своје ученике (а што нисам учила на факултету), зове се СТРУЧНО УСАВРШАВАЊЕ.

Остатак текста можете прочитати на Школском порталу.