Британски савет (British Council) је по трећи пут ове године организовао конференцију „Нове технологије у образовању“. Циљ конференције је да се промовише употреба информационо-комуникационих технологија (ИКТ) у образовању, размене искуства са колегама из иностранства, поразговара о проблемима које имамо данас у образовању, поделе позитивна искуства и идеје које ће допринети осавремењивању наставног процеса. Фирме које нуде своје производе из домена ИКТ-а су ту, просветари су ту – па да почнемо!
С обзиром на то да је интернет неодвојиви део наших живота, пажњу ми је привукло предавање „Буди сигуран у виртуелном свету“ (одржала га је Светлана Чедић из Министарства трговине, туризма и телекомуникација). Данас сви користимо интернет – у мањој или већој мери и знамо колико интересантних ствари можемо пронаћи „сурфујући“: тражећи податке из разних области – када учимо, игрице – кад желимо да се забавимо, друштво – ако смо усамљени, филм који смо одавно хтели да погледамо и тако даље. Међутим, седећи пред рачунаром тада, многи изгубе из вида да су у ЈАВНОЈ СФЕРИ, иако су у својој соби или неком познатом окружењу. И тада настају проблеми који могу довести до озбиљних (кобних) последица.
Како би деца и млади били безбедни у виртуелном свету и уживали у добрим странама интернета, треба да им скренемо пажњу и на његове лоше стране. Неке од њих су:
- могућност злоупотребе података, те никада не треба остављати личне податке
- опасност од штетних фајлова (несвесно инсталирање вируса и слично)
- изложеност непримереним садржајима
- претерана изолованост
- несвесно склапање договора о куповини производа
- крађа идентитета
Посебно је важно предочити младима опасност од упознавања преко интернета, јер треба имати у виду да та особа можда није она за коју се издаје. Као што их учимо да, док су мали/млади, не треба да разговарају са непознатим особама које срећу на улици, не треба то да раде ни на интернету. Правила која важе у стварном свету треба да поштују и примењују и у виртуелном. Стога, сваки наш статус на друштвеној мрежи треба да буде нешто што бисмо се и иначе усудили да кажемо (узвикнемо) на улици, пред мноштвом људи које не познајемо. Јер, то је интернет, то су друштвене мреже „преведене“ на реалност – трг, улица у којој се налазимо, окружени људима које познајемо или не.
И информације и фотографије које поставимо иду даље, а то не можемо да контролишемо. Када поставите слику на интернет она ЗАУВЕК остаје тамо. И свако може да је види, преузме, користи… Можда вам се једном више неће свиђати то што сте поставили/објавили, али повратка више нема. Размислите добро о овоме када пожелите да на Фејсбуку (или било где на интернету) поделите двеста фотографија своје деце, фотографије са летовања, зимовања, све оно што би спадало у домен приватности, а не желите да гледају особе које не познајете…јер ће их видети, свакако.
Статистика каже да око четири сата дневно проведемо пред екранима мобилних телефона, рачунара, таблета, телевизора… Потрудите се да надгледате своју децу и будете у току са тим које садржаје прате на интернету. Они тек уче како треба да се понашају и у реалном и у виртуелном свету. Наша улога у том процесу се зове васпитавање. И, као што их не бисте бацили у дубоку воду а да их претходно нисте обезбедили гумом за пливање или „мишићима“, са истом пажњом их чувајте и од виртуелних опасности.
Више о безбедности на интеренту http://kliknibezbedno.rs/
Чак и када би занемарили све горе описане проблеме, остаје чињеница да деца неће бити ни за јоту паметнија због употребе нових технологија.
Биће текстова и на ту тему, Ацо. Овде је важно скренути пажњу на опасност којој деца могу бити изложена непримереним коришћењем интернета. Овде ми, одрасли, треба да покажемо колико смо паметни.
Родитељи се боје да пусте саму децу на улицу, али за интернет нема проблема. То само говори о лошем образовању дотичних родитеља по питању интернета.
Што је најгоре можда и није у питању лоше образовање родитеља. Можда је у питању незаинтересованост и неодговорност према деци.