Користимо информационо-комуникационе технологије, твитујемо, блогујемо, проводимо сате пред рачунарима, таблетима, телефонима. Енглески језик нам је често пред очима… и у ушима. Можда и пречесто. И онда се дешава то да полако усвајамо туђе речи и користимо их уместо наших. Е сад, то је једна страна (проблематичне) медаље – што кажемо „бенефит“ а не „добробит“ и тако даље.
Други проблем је када занемарујемо правописна правила и пишемо онако како хоћемо. Јер живимо у доба демократије, зар не?! Свако има своја права. А, таква демократија, чуј мене – анархија, не води ничему добром. „Живи и пусти друге да живе“, рекли би неки, али ја ову појаву доводим у везу са незнањем. Необразованошћу. Ако већ знам како се правилно пише, која сила ме спречава да то и примењујем? Зар нисмо већ писали по „правилима баба Смиљане“? Сећате се, био је то осамнаести и деветнаести век… Па се појавио Вук Караџић да такво стање доведе у ред.
Због тога ћу навести како се на ћирилици пишу (или преводе/прилагођавају) одређени појмови које смо, између осталог, могли чути на конференцији Нове технологије у образовању, а које и иначе често употребљавамо: Facebook – Фејсбук, Twitter – Твитер, тweet – твит, blog – блог, email – imejl, Open data – јавни (доступни) подаци, Instagram – Инстаграм, Moodle – Мудл, Mindomo – Мајндомо, Movie Maker – Муви мејкер.
Слободно допишите у коментарима и називе неких других сајтова, апликација или платформи које користите. Ја се држим Вордпреса (WordPress), као што видите… 🙂
Поштовање, Јецо
Друг с којим водим блог „Ћирилизовано“ ми пре недељу-две дана рече да пренесем нешто с Вашег блога. Кад видех да је блог „Како Јеца каже“ постао веб-сајт, реко таман, па још овај чланак…
Кад оно међутим.
Јецо, блог је заједничка именица и пише се малим словом. Има блогова за које платформа није „Гуглетин“ Блогер (Blogger).
Грешка није „страшна“, али с обзиром… знате већ. Предлажем да је исправите – ако се слажете да је грешка – а ја ћу пренети текст.
(Да Вас подмитим да и Ви мене исправљате. Преводим с енглеског али нисам преводилац…)
Поздрав,
Александар
Поштовани Александре,
Честитам! Први сте оставили коментар на мом новом сајту. 🙂
Блог се пише малим словом, у праву сте. Ја сам све речи писала као почетне, те је отуда и блог и твит великим почетним словом написано, иако су то заједничке именице. Додајем још и имејл (email) овом списку…и исправљам по поруџбини, да не би било забуне. 😉
Срдачан поздрав,
Јеца
Пренео: http://cirilizovano.blogspot.rs/2016/03/blog-post_86.html
А што се тиче коментара… Све док се не уведе обавезно медијско образовање и још коју деценију после тога, нећемо нити можемо имати ни ваљане (интернет) медије, ни читалаштво, тј. коментаторлук.
У ретким заиста корисним блоговима и веб-сајтовима, међу којима је и Ваш, увек се обрадујем када видим да пишу и деца, ђаци и студенти. Хоћете ли и Ви позвати у госте неког свог ученика? Да ли деци говорите и о медијима? И шта?
Све најбоље,
Александар
Поштовани Александре,
Са ђацима обавзно разговарам о медијима. Некако уз обраду дела из књижевности иде и паралела на тему „некад и сад“. А иде и развијање критичког мишљења. Хвала на преношењу текста и лепим речима.
Поздрав! 🙂
Поздрављам Јецу и желим јој успешан рад у даљем блоговању.
Мало шале није на одмет, али кад чујем теч „таблет“ помислим да ми треба неки рецепт. Фанови, бекстејџови, меинстејџови и остали „џови“ увукли су се у наш језик и прилепили за њега као имеле.
Није мени што ови по Пинкију млате него што нам „уше“ држе слово, а зна се шта је уш.
Зато чувајмо српски језик.
П.С.
Мој другар је комјутер зове „рачунаљка“, а и јесте „рачунар“. И ми Срби смо га први измисли. Само да се зна.
Тако је, негујмо и чувајмо српски језик!
Он нема никог другог осим нас – како рече Д. Радовић.
Поздрављам и ја Вас, Милораде!