Слобода… Мени нико не може да забрани! Права… Ја имам права да… Ја тако мислим. Ја тако хоћу! Ја. Ја! ЈА!
Често ћете данас од деце чути овакве реченице. Можда и од одраслих људи. Живимо у време назови демократије, знамо да имамо некаква права и углавном се на њих позивамо, ма шта да је у питању. На обавезе ретко ко мисли. Усмерени искључиво на сопствене жеље, тежње и потребе, заборављамо да нисмо сами. Ни у својој улици, свом граду, ни у овој држави, ни на планети Земљи.
Размишљам ових дана о тим правима и питам се, имамо ли права да се облачимо како год желимо када идемо на посао, у школу, на пословне састанке, на факултет итд.
Цео текст можете прочитати на Школском порталу.
