На крају

На крају настане општа пометња. На крају су испитивања, закључивања оцена, разни испити, већа. На крају сређујемо педагошку документацију. На крају смо сви уморни и једва чекамо распуст. На крају имамо највише посла, а при крају снаге смо…

На крају, време је и за сумирање утисака. Треба направити озбиљну анализу свега што се дешавало током школске године која је на измаку, како би план за наредну годину био бољи. Иако има много проблема у образовно-васпитном систему, један ми посебно смета већ неколико година. У питању је оцењивање лоших ђака (са добрима је, наравно, лако).

Правилник о оцењивању ученика у средњем образовању и васпитању који тренутно користимо, а који је у употреби од октобра 2015, није добар. На самом почетку овог документа пише (Члан 2):

Основна сврха оцењивања је да унапређује квалитет процеса учења.

Међутим, у пракси често није тако. Цео текст можете прочитати на Школском порталу.

7 thoughts on “На крају

  1. „Основна сврха оцењивања је да унапређује квалитет процеса учења.“?! Која будала ли је то смислила?

    1. Хахаха…
      Ацо, поменути документ пун је и препун таквих „мудрости“… Не питај! 🙂

  2. Кад дођемо до краја школске године у средњој школи, свако оцењивање током претходне године изгуби смисао. Мени се, рецимо, десило да БИВШИ одељенски старешина захтева да детету на просек 3,91 закључим 5 јер редовно долази на часове, да ниједно дете нема неоправдане изостанке упркос бежању с писменог задатка (а уредно се сви вратили на следећи час), да тражи да деци дам 5 на домаће за које су му сама деца признала да их не пишу сама. И мноштво сличних проблема. И не само то! Него ме натера да променим закључне оцене, а онда оде у секретаријат и поново их врати на оно што сам првобитно била закључила. Ако то није апсурд, онда не знам шта јесте.

    1. Сами себи смо највећи непријатељи. Просвета је и даље неуређен систем, па тако некажњено пролазе све те „комбинације“ о којима говорите…

      1. Просвета није неуређен систем већ добро уређен у интересу некога другог коме је стало да уништи образовање у Србији.

          1. Нама преостаје само да упорно и ненаметљиво радимо оно што је исправно, наводећи људе да укључе свој мозак. А онда једнога дана, можда нешто и буде…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.