Паде и први овогодишњи снег. Нема га баш много, али сасвим довољно да се направи понеки снешко, тврђава од снега, неколико грудви и сл. Изашла сам у шетњу са ћерком (нећемо ваљда да пропустимо чаробне снежне призоре?!) и она ми показује место на ком је јуче био „огроман Снешко Белић, мама, знаш колики!“
– Када би нападало стварно много снега, ја бих направила једну џиновску грудву…баш вееелику, и онда бих је издубила да унутра може да се седне.
– Мислиш нешто као ескимски игло?
– Да, баш то…тако нешто слично.
Ех, игло… Како сам га споменула, сетила сам се оне рекламе за лиснато тесто. Игло ПКБ…сећате се?! Ако се не сећате онда сте врло млади… 😉
Углавном, заразна мелодија, смислени текст који се лако памти…онако, симпатична реклама. Сви клинци су је обожавали. Можда и због бравура које је оно тесто изводило на леду… ко зна. 🙂
Драго ми је ако сам вас мало вратила у детињство и нека безбрижнија времена.
Што се језика тиче, Правопис српскога језика наводи само реч ИГЛУ. Међутим, ако завирите и у неки речник, наћи ћете да су исправна оба облика – и ИГЛУ и ИГЛО.
Да не буде забуне… 🙂
Oo što volim tvoje tekstove i baš danas sam te pomenula 😉 I da , Inuiti kažu iglu i zato je to pravilno jer je izvorno, koliko se ja sećam. Čak i njih zovemo eskimi, što oni ne vole, već Inuiti 🙂
Хвала на овом објашњењу, Оља. Звучи разумно. 😉
И, драго ми је што ме помињете… 🙂 <3
Наш правопис не дозвољава да се „у“ и „и“ пишу без „ј“ између њих, дакле Инујити, као што Мујица није Муица, Вујица није Вуица, а Павле Вуисић је то постао грешком идиота из администрације, брат му се лепо презивао Вујисић.