Паде и први овогодишњи снег. Нема га баш много, али сасвим довољно да се направи понеки снешко, тврђава од снега, неколико грудви и сл. Изашла сам у шетњу са ћерком (нећемо ваљда да пропустимо чаробне снежне призоре?!) и она ми показује место на ком је јуче био „огроман Снешко Белић, мама, знаш колики!“

– Када би нападало стварно много снега, ја бих направила једну џиновску грудву…баш вееелику, и онда бих је издубила да унутра може да се седне.

– Мислиш нешто као ескимски игло?

– Да, баш то…тако нешто слично.

Ех, игло… Како сам га споменула, сетила сам се оне рекламе за лиснато тесто. Игло ПКБ…сећате се?! Ако се не сећате онда сте врло млади… 😉

Углавном, заразна мелодија, смислени текст који се лако памти…онако, симпатична реклама. Сви клинци су је обожавали. Можда и због бравура које је оно тесто изводило на леду…ко зна. 🙂

Драго ми је ако сам вас мало вратила у детињство и нека безбрижнија времена. Међутим, време је за (сурову) реалност: не каже се ИГЛО већ ИГЛУ. Како и зашто се то у међувремену променило – не знам. Можда смо одувек погрешно говорили.

…па ви после реците да није све било лепше и једноставније кад смо били деца! 😉