Неки људи свој живот управљају према обичном (годишњем) календару, неки према црквеном, а ми, просветари, најчешће онако како нам каже школски календар. Он нам одређује много тога у вези са послом који обављамо: када радимо, колико и када ћемо се одмарати, када треба да убрзамо темпо, када да успоримо, које дане прослављамо радно, које нерадно, када можемо да закажемо контролне задатке, када писмене; али и када су у питању приватне обавезе – када бисмо могли да одемо код лекара (у случају да успемо да закажемо), када код фризера, да ли ћемо стићи да спремимо славу (уколико јој претходи неколико радних дана) и слично. Јасно вам је да скоро све животне ситуације управљамо према њему. Школски календар је, дакле, „све и свја“ што се тиче планирања у животу просветног радника. Наравно, не увек. Само од 1. септембра текуће године, до 31. августа наредне. ;)
Надам се да вам је сада јасно због чега ми, пред крај једне школске године, с толиким нестрпљењем очекујемо школски календар за следећу. Толико ствари треба да испланирамо, а све у зависности од тога који дани су бели а који сиви… Не као у Бајагиној песми у којој је живот „некад сив, некад жут“, већ због тога што су сивом бојом обележени нерадни дани. И, иако волимо сиве (нерадне) дане, они нам, у исто време, стварају и проблеме.

О каквим проблемима се ради, прочитајте на Школском порталу. 🙂