Размишљам већ неко време о овоме и, да будем искрена, ситуација уопште није наивна. Наиме, последњих неколико година ђаци све теже и теже разумеју српски књижевни језик. Сви текстови у читанкама написани су на српском, па шта ту има да се не разуме… помислили бисте.
Чињеница је да у сваком тексту можете пронаћи реч за коју неко од ђака никад раније није чуо. Понекад су то речи које и сам писац измисли (попут плетисанке или безњенице код Лазе Костића), а некада долазе из времена Доситеја Обрадовића, те ученицима није јасно шта значи состојаније, удручавати или возжигавајући. Некада ни наставници не знају шта поједине речи из текста значе, па кад нема ни тумачења у читанци, објашњења умеју да буду доста произвољна.
С друге стране, и поред свих ових потешкоћа које би се повремено јавиле, никада до сада нисам морала ученицима да препричавам текстове које обрађујемо. Ако би се и десило да понеку реч не разумеју, деца би из контекста закључила о чему се ради и није било већих проблема с разумевањем прочитаног.
Данас је другачије. Иако су то исти текстови из истог програма и из истих читанки, ђаци једва да разумеју језик којим су та дела писана. Зашто?
Цео текст прочитајте на страници Школског портала – Реч наставника.
За то сте одговорни управо ви наставници и професори који сте оберучке, неселективно и некритички прихватили такозвану дигитализацију живота.
Није проблем што деца не разумеју српски језик него то што не могу да обраде информације. Деца су постала глупа због масовне примене дигиталне опреме и кљукања разним информацијама. Само знају да приме информацију али ништа даље. Не могу да је обраде и повежу. Не могу да закључују.
Мислим да си нам ставио (мало) превише одговорности на плећа. 🙂
Као да та деца само седе у школи и уче. Јесте, како да не. Као да немају родитеље, бабе, деде, тетке, стричеве, друштво из краја, друштво са спорта, неселективно одабран телевизијски програм, Јутјубере или инфлуенсере (утицајне особе) са Инстаграма којима се диве и у које зевају по цео дан.
Много их интересују и школа и наука, тако да…
Наравно да нисте само ви одговорни али највише инсистирате на дигитализацији учења, почевши од „незаменљивих“ интерактивних табли, преко обавезних лаптопова у школи па до давања домаћих задатака преко интернета.