А ту је и слово Ђ

Тражила сам честитке на интернету, пре неки дан, желећи да драгој особи честитам рођендан. Осим што су махом биле исписане латиницом, а мени је баш требала једна ћирилична, запало ми је за око и то да је слово Ђ било погрешно написано (у већини случајева): уместо Đ, писало је DJ:

screenshot_2016-10-02-13-11-022.jpg.jpg

Поред тога што је погрешно написано велико р у заједничкој именици „рођендан“, чуди ме и следеће: како то да није проблем написати правилно латинично слово ћ (ć), али јесте када дођемо до ђ, па уместо đ имамо dj?! Исто је и у следећем примеру:

screenshot_2016-10-02-13-11-272.jpg.jpg Ту је лепо написано слово š, ту је ž, па ć…али када дође до слова đ, ничим изазвано се претвори у dj.

Замолила бих све вас који се разумете у ову „мистерију универзума“ да ми је одгонетнете! За узврат вам, као стручњак за жеље, честитке и поздраве, нудим ово решење:

screenshot_2016-10-01-12-20-392.jpg.jpg

Што би рекао Вук: један глас – једно слово, једно слово – један глас. Најбоље је тако. 😉

8 thoughts on “А ту је и слово Ђ

    1. Možda. Mada, ako je tastatura podešena na srpsku latinicu ne bi trebalo da postoji taj problem. Gde ima slova ž, ć, š, č – trebalo bi da bude i đ. 😉

  1. I mene je to uvek interesovalo, jer čak i pomenuti iPhone ima đ (upravo pišem ovaj komentar koristeći telefon). Kao i na računaru, sve je do podešavanja jezika, a prelaz između engleske i naše tastature, ne može biti jednostavniji. Generalno, kad već postoji mogućnost, mislim da bi trebalo pisati slova onako kako se pišu 🙂

  2. Jeco, sve si lepo rekla. Mišljenja sam da je u pitanju neka , kao, cool moda. Prvo ćelava slova ,c umesto ć itd. zna se koja, a ovo đ, koje se uporno piše kao dj je eto, opet neka želja za izdvajanjem, isticanjem, po meni. No, možda sam ja prestroga, ali, zaista postoje danas opcije da se to lepo odradi na svim uređajima. I da, najbolje je i meni kako Vuk lepo reče: Jedan glas, jedno slovo 😉

    1. Имамо савршено писмо. И, јесте – мало мода, мало журимо, мало желимо да се истакнемо и будемо другачији, посебни…у праву сте. А онда, док трепнеш, то је већ постао уобичајен начин писања. И покварисмо језик. А штета… Није што је наш, али баш је леп. 🙂

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *