Читалачки пример из праксе

Према месечном плану, роман „На Дрини ћуприја“ требало је да обрађујемо почетком марта. Таман после распуста, размишљам, имаће сасвим довољно времена да прочитају Андрића. То се ради у трећем разреду средње школе. Како своје ђаке држим за довољно зреле, свесне и савесне особе, очекујем да ће поштовати договор, те да ћемо тог дана радити оно што сам планирала (а како је благовремено и најављено).

Међутим, погрешила сам. Нико није прочитао. Неки су заборавили да треба, неки још увек читају, разлога је много, а ученика спремних за час – мало. Шта да радим?! С обзиром на то да сам, од свих нас у учионици, једино ја прочитала роман, била сам принуђена да променим план и одложим анализу дела за неки други пут. У договору с њима, померили смо за крај марта. До тада ће стићи, рекоше ми.
Дошао је и крај марта. “Јесте ли прочитали Андрића, децо?”

Да ли су одржали обећање или не, прочитајте на → Школском порталу.

8 thoughts on “Читалачки пример из праксе

  1. Па зашто би покварили распуст читајући нешто што их не занима?! Ви професори и наставници заборављате какви сте били као деца. Осим тога очекивања су она која праве јаз међу блиским људима.

    А што се тиче васпитавања, заборави. То се ради код куће најдаље до десете године живота. Наставници или професори могу само да продубе или мало прикрпе нешто већ постојеће.

    1. А као да у животу иначе радимо само оно што нас занима?! Читање је веома битно и не видим како би могло да квари распуст. Има деце (и одраслих) којима је то навика, љубав, саставни део живота. Ови други би могли да се потруде мало, зарад себе. Са осталим се слажем…

      1. Па није књижевност ваљда једина важна? Можда би могли за време распуста мало да раде задатке из математике и физике, да уче историју, географију, анализирају биодиверзитет?

        Томе нема краја – или све или ништа. Због тога сам за то да се деци ништа не даје као обавеза преко распуста.

        Само кажем да се треба сетити свог детињства. Вежбала си математику преко распуста?

        1. Списак лектире се даје деци унапред да би могла и преко распуста да читају те књиге јер имају више времена. Нико не каже да лектира МОРА да се чита преко распуста, али је свакако боље да је читају натенане и док имају времена, него кад крене школска година и све друге обавезе. Не видим у чему је проблем. Ради се о доброј организацији времена и распоређивању обавеза… ништа више.

          1. Не сећам се да сам садржај књиге а нарочито којекакве непотребне детаље из ње могао да задржим у глави дуже од десетак дана. А колико се сећам тако је било и са осталим другарима које такво штиво по правилу није интересовало, наравно осим неких изузетака. Онда прочиташ књигу за време распуста, а за два-три месеца потпуно заборавиш.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.