Читалачки пример из праксе

Према месечном плану, роман „На Дрини ћуприја“ требало је да обрађујемо почетком марта. Таман после распуста, размишљам, имаће сасвим довољно времена да прочитају Андрића. То се ради у трећем разреду средње школе. Како своје ђаке држим за довољно зреле, свесне и савесне особе, очекујем да ће поштовати договор, те да ћемо тог дана радити оно што сам планирала (а како је благовремено и најављено).

Међутим, погрешила сам. Нико није прочитао. Неки су заборавили да треба, неки још увек читају, разлога је много, а ученика спремних за час – мало. Шта да радим?! С обзиром на то да сам, од свих нас у учионици, једино ја прочитала роман, била сам принуђена да променим план и одложим анализу дела за неки други пут. У договору с њима, померили смо за крај марта. До тада ће стићи, рекоше ми.
Дошао је и крај марта. “Јесте ли прочитали Андрића, децо?”

Да ли су одржали обећање или не, прочитајте на → Школском порталу.

One thought on “Читалачки пример из праксе

  1. Па зашто би покварили распуст читајући нешто што их не занима?! Ви професори и наставници заборављате какви сте били као деца. Осим тога очекивања су она која праве јаз међу блиским људима.

    А што се тиче васпитавања, заборави. То се ради код куће најдаље до десете године живота. Наставници или професори могу само да продубе или мало прикрпе нешто већ постојеће.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *