Време у ком живимо све је либералније и либералније. Стално се говори о нечијим (свачијим, заправо) правима, а ретко ко спомиње било какве обавезе или одговорност. Наједном су скоро сви тетовирани (колико ученици, толико и професори), наједном је сасвим нормално да ми ђаци имају пирсинге по лицу; а увећане усне, груди, лажне трепавице, нокте, обрве виђамо свуда око нас (не само на малим екранима, као некада)… Док чекам у реду у банци, у суседном реду стоји девојка у прекратком шорцу и мрежастој мајици.

Како смо то заборавили шта је добар укус, како се облачи за позориште, како за теретану, како за школу, а како за одлазак у банку или суд? Како то да смо постали опседнути само собом и сопственим потребама, не увиђајући да је још неко ту, поред нас. Зар никога више није брига?

О нашој култури, култури доба у ком живимо, прочитајте на Школском порталу.