Септембар тек што је почео, лепо време, стојимо на станици и чекамо аутобус. Два дечака стоје тик до мене, разговарају о школи и негодују. Брате, шта ће то мени у животу?!, рече један, и у делићу секунде придоби сву моју пажњу. Шта ли ће му шта?! По узрасту бих рекла да су прваци, први средње, што се касније показало као тачно. Пошли су у једну стручну школу и негодују због тога што имају ликовно. Шта ће њима ликовно?
Испоставиће се у наредним данима да ћу ту реченицу Шта ће то мени/нама? чути много пута током септембра. Мене она не изненађује, а верујем да се и моје колеге готово свакодневно суочавају са тим питањем. Колико год ми из просвете били упорни да покажемо и докажемо да је образовање важно, образовање и васпитање, свакодневица, као и држава у којој живимо, па и читава планета, заправо, успевају да нас демантују и докажу супротно. Онда је дошао и крај септембра…
Иако смо навикли да се ружне вести нижу из дана у дан, вест да је дечко од 23 године давио и тукао супругу док се није онесвестила, одјекнула је јаче од других. Супруга има 19 година, а ту је и двомесечна беба. Чин је сам по себи монструозан и треба га осудити у сваком смислу. Нико нормалан не може да подржи насиље и овакав злочин.
Међутим, ова потресна вест вратила ме је на реченицу с почетка текста. Шта ће то мени у животу? Шта ће мени школа и образовање? Прво, да разјаснимо следеће: образовање није учење градива напамет, такозвано бубање за оцену и вештачко фабриковање петица. Образовање је шири појам и подразумева истинску љубав према сазнавању и учењу, као и вољу за интелектуалним, духовним, емоционалним (и сваким другим) растом. Када тако поставимо ствари, ево само неколико разлога:
- Зато што ћеш образовањем оплеменити своју мисао, свој карактер, своја дела и поступке.
- Зато што у животу не треба да будеш сировина и буздован који мисли да се сви проблеми и несугласице решавају силом.
- Зато што не треба да будеш онај комшија који упорно баца своје смеће кроз прозор или оставља пред вратима других станара, никада не учествује у заједничким договорима и акцијама.
- Да би знала да не треба да изгледаш као старлета. Ни са 16, нити икада у животу.
- Да би знала шта је права лепота и да је лепа свака особа која је племенита и добра.
- Да би знала да ћеш освојити лепим и здравим осмехом, а не надограђеним канџама, напумпаним усанама и операцијом увећаним грудима.
- Да би знала да си са деветнаест и сама још дете, треба да студираш, образујеш се, путујеш, радиш, схватиш шта је живот, ко си ти и шта све можеш и умеш.
- Да би знала да је добар момак онај који је брижан, пажљив, насмеје те и дели с тобом и добро и лоше. Не онај који се разбацује татиним новцем, и то је све што има да понуди.
- Да би знао да спонзоруше треба да заобилазиш у широком луку. Не воле те због тога што јеси, већ због онога што имаш. И волеће те док плаћаш. После прелазе на новог спонзора.
- Зато што живимо у 21. веку, време неандерталаца је одавно прошло. Културна бића размишљају другачије.
Овај списак би могао да се настави унедоглед. Једнога дана бићеш нечији родитељ, комшија, зет, тетка, кума, пријатељ, колега… Много нас улога чека у овом животу, а да бисмо их били достојни, требало би што пре да схватимо да је опште добро важније и да је изнад личног. Јер, кад је добро људима око тебе, биће добро и теби. Обрнуто не бива.
Кад ће нестати мржење и зло на земљи! Кад ће срце наше доћи у своју природну доброту, да у лице сваког себи подобног чловека позна брата свога!
Претходних недеља смо се бавили просветитељством и делима Доситеја Обрадовића. Он је још пре 230 година покушавао да образује наш народ и уведе га у еру просвећености. Кажу да је у Србију донео просветитељство и кромпир. И кромпир се примио. Знам, смешно је. Само, тај осмех је, након што су векови прошли, горак. И, да не буде забуне, не кажем да се образованим људима не догађају лоше, страшне ствари. Кажем да онога дана када будете учили своју децу да буду културна, племенита, љубазна, добра… овај свет ће имати и боље новинаре, политичаре, спортисте, уметнике, интелектуалце, раднике. И биће лепше место за живот, за све нас.