Skip to content

КАКО ЈЕЦА КАЖЕ

Образовање, култура, васпитање

  • Категорије
    • Креативно писање
    • Граматика српског језика
    • Правопис српског језика
    • Култура изражавања
    • Лични утисак
  • За ученике
    • Први разред
    • Други разред
    • Трећи разред
    • Четврти разред
  • Радионице и програми
  • Јецин читалачки клуб
  • О аутору
  • Контакт
  • Toggle search form

Више од игре

Posted on 07/07/2018 By Јеца Нема коментара на Више од игре

За многе од нас време проведено у културно-уметничким друштвима представља најлепши део младости. Били смо безбрижни, окружени пријатељима, увек насмејани, спремни на шалу… Расли смо заједно, уз музику, игру и песму. Може ли боље од тога?!

Прву пробу и први долазак у КУД „Бранко Цветковић“ никада нећу заборавити. Након упознавања са члановима оркестра, добила сам ноте за кореографије које су се тада играле. Сишли смо у велику салу, и сећам се да сам се изненадила кад сам видела колико има играча. Зар сва та омладина воли народне игре, ношње, опанке и то?! Оркестар је одсвирао неколико кореографија, а они су играли. Било јако интересантно гледати их онако спретне и уигране. Онда су, на моје изненађење, музичари одложили инструменте и кренули ка излазу. Шеф оркестра ми је пришао и озбиљним гласом рекао: „Сада ће да играју Гламоч. То свира само флаута.“ А онда је и он отишао, остављајући ме саму, на милост и немилост. Док сам размишљала шта да радим, играчи су већ почели са кореографијом. Играли су Гламочко немо коло. Немо, разумете? Нема музике… уопште. Схватила сам да нико и не очекује да свирам и да су се музичари лепо нашалили на мој рачун. Ипак, то је заиста био почетак једног дивног пријатељства које траје и данас… Не можете да не волите тај свет!

Данима бих могла да вам препричавам догодовштине са проба, наступа, турнеја, да вам причам о вечитом „ривалитету“ између музичара и играча… О томе како би они нама пребацивали да немамо појма с ритмом, а ми њима да им је лако кад им је „сва памет у ногама“! Не можете да не волите фолклор…


Вероватно бисте се чудили како то да су ми кризне деведесете остале у најлепшем сећању, кад се тада код нас тешко живело. Не бисте ми веровали ни то да смо ми, „Цветковићевци“, баш у то доба обишли Грчку, Бразил, Шпанију… све готово бесплатно, и то онда када су наши родитељи зарађивали по двадесетак марака.

Да смо пресрећни јер смо имали нешто што нас је држало на правом путу и што исте те деведесете нисмо провели на улици. Имали смо наш „мали свет“, који, заправо, уопште није мали. Ми смо данас једна огромна породица. У међувремену смо завршили факултете, запослили се, имамо породице и каријере. Сатима бих могла да вам набрајам колико је пријатељстава из КУД-а која и дан данас трају, колико је пријатељстава прерасло у љубав, а потом и крунисано браком. Колико је деце из тих бракова. Деце рођене из љубави, а не зато што је неки слоган тако рекао. Зар није управо то оно чему Србија тежи?!


Надам се да вам је из свега овога јасно да „Бранко Цветковић“, попут других културно-уметничка друштва, представља праву оазу пријатељства, љубави, културе и поштовања. Ту се чува наша национална свест. Ту се брани српство, али се учи и како се поштују друге културе! Оног тренутка када будемо дозволили да се затвори макар и једно културно-уметничко друштво, почеће да нестаје и свест о нашој традицији, нашој култури и нашем културном идентитету, јер све то живи у културно-уметничким друштвима и деценијама се преноси из генерације у генерацију. Затворите КУД „Бранко Цветковић“ и деца која сада тамо играју, свирају и певају, чувајући тако нашу традицију и приказујући је свету, остаће нам на улици. Зар је то оно чему ова Србија тежи?! Искрено се надам се да није…

 

(фотографије су преузете са Фејсбук странице КУД „Бранко Цветковић” и лично власништво)

Share the post "Више од игре"

  • Facebook
  • Twitter
  • Shares

Ако ти се овај текст свидео, подели га.

  • Click to share on Facebook (Opens in new window)
  • Click to share on LinkedIn (Opens in new window)
  • Click to email a link to a friend (Opens in new window)

Related

Лични утисак Tags:Бранко Цветковић, КУД

Кретање чланка

Previous Post: Разредни испит
Next Post: Мобилни телефони у школи

Оставите одговор Одустани од одговора

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.

Видимо се и на друштвеним мрежама!

  • Facebook
  • Instagram
  • YouTube

Кликом на слику наручите е-књигу о гласовним променама:

Јеца у „Три тачке“ (15. 02. 2017) :)

Прошлог викенда у Београду је одржан скуп преко 6.000 учесника конференције "Нове технологије у образовању", намењене професорима, наставницима, родитељима. О чему је било речи, о осавремењавању приступа и градива, као и свему ономе у чему нове технологије могу да буду корисне ученицима - за "Три тачке" говори Јелена Братић, професорка српског језика и блогер. (Телевизија N1)

Категорије

  • Uncategorized
  • Граматика српског језика
  • За ученике
    • Други разред
    • Први разред
    • Трећи разред
    • Четврти разред
  • Креативно писање
  • Култура изражавања
  • Лични утисак
  • Правопис српског језика
  • Радионице и програми

Ознаке

deca fejsbuk IKT instagram kultura nastava nastava na daljinu obrazovanje onlajn nastava pravopis srpski jezik đaci škola ИКТ Нова година Србија гласовне промене граматика деца запета именица култура књиге мушки род наставник непостојано а ниједан нове технологије нове технологије у образовању образовање основна школа оцењивање падежи писмени задатак правопис просвета професор професори родитељи синтакса српски језик тачка ученик ученици школа

Архиве

Copyright © 2022 Како Јеца каже

Powered by PressBook WordPress theme

 

Loading Comments...