Образовање, култура, васпитање
Мрачајски прото, приповетка Петра Кочића, била је планирана за тај дан. За почетак, желела сам да поразговарамо о наслову, да направимо увод у обраду приповетке. Хтела сам да видим хоће ли им тај наслов сугерисати нешто, да ли ће моћи да наслуте о чему се ради. Дакле, питала сам их да ли знају шта значи…
Они су у седмој деценији живота и добро се држе… Иду у корак са новим технологијама, баратају мобилним телефонима, шаљу поруке, фотографије… Са смајлијима иде мало теже, кажу, ситни су им и без поенте. То вам причам о свом оцу и његовом комшији и другару, чика Миладину. Много би њихових догодовштина могло да се исприча, смешан су тандем, али ова…
Књижевни језик настаје нормирањем изабраног језичког варијетета који тако постаје језик ПИСМЕНОСТИ И ОБРАЗОВАЊА, КЊИЖЕВНОСТИ, КУЛТУРЕ И НАУКЕ, АДМИНИСТРАЦИЈЕ И ЈАВНИХ КОМУНИКАЦИЈА. Изабере се један дијалекат (или група дијалеката) и на тој основи се даље развија књижевни језик, и то тако што се успостављају одређена правила. Та језичка правила учимо у школи, те је књижевни језик нешто што…
Јуче смо се на семинару бавили комуникацијом. То је заиста вештина која може много да помогне ономе ко њом влада, а исто тако, многи добри људи су лоше пролазили у животу – баш зато што не умеју да комуницирају на адекватан начин. Никада нисам волела особе које говоре: „Ма, кад му ЈА кажем (кад му скрешем), има да ме запамти…“….
Мислила сам да се „разумем“ у лексику српског језика. Завршила факултет, прочитала толико књига… Онда, потпуно девастирана, схватих да немам појма шта је то мицеларна вода! Можда постоји неки „новосрпски“, „англосрпски“… Кад мало боље размислим, и те силне књиге су писане прошлог века и раније, а од писаца наше „савремене књижевности“ (према плану за средње школе) – један…
Овако је то данас било: Каже Ђорђе како он све своје обавезе завршава на време, не учи у школи на часовима, учи кући. „КОД КУЋЕ!“ – гракнуше остали. Хе хе…знају, помислим у себи и осмехнем се. Међутим, не лези враже! Криво Ђорђу што су га исправили, јер он је од оних самозваних генија – мора његова…
Овако некако… (моје кратке форме 😉 )
Недавно сам била на једном предавању. Између осталог, чула сам податак да је Вирџинија Сатир (Virginia Satir), на основу истраживања којима се бавила, дошла до закључка да постоји око 250 начина да се оперу судови. Замислите, једна тако обична, свакодневна, рутинска ствар! Ко би рекао?! Уз овакво сазнање, намеће се следеће питање: ако постоји 250 начина…
Нећемо ваљда да гледамо првопис и граматику у комуникацији на друштвеним мрежама?! Није Фејсбук место где се треба придржавати правописа. Само у порукицама тако пишемо (swe, wazi, sluchajno…). Мислим да граматика треба да прати стање у језику и да га описује, а не да намеће нешто што говорници у реалности не употребљавају или им је неприродно…
Не могу да не споменем… Ради се о врстама речи у нашем језику. Рекло би се, ништа страшно! Међутим, када вам ученик другог разреда средње школе каже: „Именице су глаголи“, схватите „колико има сати“… Има их само десет (бројевима:10): именице, заменице, придеви, бројеви, глаголи, прилози, предлози, везници, речце и узвици. Само толико, часна реч! Неке…
