Српски језик, књижевност, образовање и култура живљења
Драги моји, За данас сам вам припремила једну лагану летњу вежбу за писање. Текст који је пред вама представља почетак једне приче. Ваш задатак је да прочитате овај одломак, а затим да што детаљније опишете главне јунаке – Сару и Стевана, онако како сте их ви замислили (од висине, тежине, боје косе и очију, начина…
Инстаграм је већ неко време мрежа која нуди интересантне садржаје – било кроз фотографије, било путем кратких текстова или (микро)блогова. И све је испричано у краткој форми – баш онако како данас једино и може да постоји, а да привуче пажњу. Наравно да нећу постављати читаве лекције на Инстаграм, нити очекујем да неко са Инстаграма…
Данас, када се у свету прославља Међународни дан матерњег језика, поклањам вам овај диван текст који је написао српски књижевник Миле Медић (а не Стефан Немања, како се погрешно мисли). Завештање које се односи на језик пето је од укупно једанаест завештања. ЗАВЕШТАЊЕ ЈЕЗИКА Чувајте, чедо моје мило, језик као земљу. Ријеч се може изгубити…
Read More “Завештања великог жупана српског Стефана Немање свом сину Светом Сави” »
Има једна сјајна приповетка Живојина Карића – Пера. Датира из југословенског периода 🙂 и налази се у збирци приповедака коју сам од рођаке добила на поклон још као дете. И тада ми је била фасцинантна, сећам се, а колики је утисак оставила на мене због своје необичности схватићете када вам будем рекла да је данас…
Ђаци пишу, ми прегледамо, исправљамо, подвлачимо, штиклирамо… Само што се то „штиклирамо“, правилно изговара ШТРИКЛИРАМО. Са Р. Искрено, ретко кога сам чула да тако каже, али то не мења чињеницу да је једино тако исправно. Реч штриклирати је настала од немачке речи Strichlieren, што значи превући црту преко нечега, обрисати, означити цртом. Реч штиклирање, за…
Недавно сам, у вези са текстом о томе како написати писмени задатак, добила коментар следеће садржине: „Указала бих на појам ПИСМЕНИ ЗАДАТАК: правилније је рећи ПИСАНИ, јер колико је ПИСМЕН – видећемо.“ Да ли је госпођа језички стручњак – не знам, али знам да ово што је написала није тачно. Наиме, у Српском језичком приручнику…
Језик учимо и усвајамо од рођења, али књижевни језик (граматичка и правописна правила) учимо у школи. Зато се каже да се језик преноси „културним путем“. Основна школа је обавезна у нашој земљи. Значи, сви морамо да учимо српски језик и његове законитости. И онда, неко то градиво савлада одлично. Није му тешко јер воли матерњи језик…
Хијерархија је именица женског рода. Означава неки степенасти поредак – по рангу или чину, при чему је сваки ранг подређен оном који је изнад њега. Постоји војна хијерархија, свештеничка, владарска…а има је и у језику. Учимо о томе у првом средње: – Језик има хијерархијску структуру. То значи да… – Шта значи „хијерархијски“? прекидају ме прваци…
Баш ми некако буде жао кад видим да на званичним натписима у граду пише овако неправилно. За мене то значи да некога није брига, да се неписменост промовише и подстиче. А зашто би се то радило? Бога питај… Компаратив придева строг гласи строжи, а суперлатив најстрожи. Од строго ће бити строже и најстроже. Најстрожије не може…као ни строжије. Као када…
„Слика говори више од хиљаду речи”, кажу. Зато ће ово бити врло кратак текст, уз напомену да присвојни придев од речи овца гласи овчији. Могло би и овчји (није неправилно, али се не препоручује), мада не може ни да се изговори како треба. Оно што НИКАКО НЕ МОЖЕ да се каже је овчи, тј. овче…
