Српски језик, књижевност, образовање и култура живљења
Кад смо били мали, говорили смо да имамо „пречас“… онај час пре почетка редовне наставе, пре првог часа. Да, баш онај који најчешће нисмо волели јер је требало раније да дођемо у школу. Да нисам почела да радим у школи, вероватно би ми и остао онај детињи назив „пречас“. Међутим, дође дан да и ја…
Кажу недавно у једној емисији: „Ми смо искористили прилику да се попењемо на тај врх“. Врх који се помиње је био Бабин зуб, али је и познавање граматике бапско…по правилима чувене баба Смиљане, наравно. Глагол попети (се) има следеће облике: ја (се) попнем, ти (се) попнеш, он/она (се) попне; ми (се) попнемо, ви (се) попнете, они…
Баш ми некако буде жао кад видим да на званичним натписима у граду пише овако неправилно. За мене то значи да некога није брига, да се неписменост промовише и подстиче. А зашто би се то радило? Бога питај… Компаратив придева строг гласи строжи, а суперлатив најстрожи. Од строго ће бити строже и најстроже. Најстрожије не може…као ни строжије. Као када…
Видех данас на аутобуској станци овај оглас…реална исплата, реална понуда, нема шта. Само, шта ћемо са језиком? Српским, мислим… Недавно сам се распитивала о тим новим страним речима које користимо, па у разговору дођосмо и до лаптопа. Иако та реч и није баш нова (први лаптоп је настао почетком осамдесетих година прошлог века), у нашем Правопису је…
Збори право, па седи где ти драго. Криво седи ал’ право беседи. А, знате ли да уместо седи може да се каже и седни?! То је зато што глагол сести може да се мења по два конјугацијска обрасца: Први – СЕСТИ: ја СЕДЕМ ти СЕДЕШ он/она/оно СЕДЕ ми СЕДЕМО ви СЕДЕТЕ они СЕДУ У императиву…
Још траје лепо време… „Ништа чудно“ – рекли би неки. Календарски, још увек је лето, али уме почетак септембра да буде и хладан…школарци најбоље знају. Таман смисле шта да обуку за први дан школе, али не да први септембар – смислио кишу, опадање температуре за десетак степени, ветар… Ове године није тај случај, срећом. Изађосмо и ми у…
Иако је вокатив „пети падеж који служи за дозивање, директно обраћање некоме или скретање пажње на нешто”, у главама ђака заувек остане скраћена верзија те дефиниције, те када их питам за вокатив, они СВИ и УВЕК кажу овако: – Вокатив?! Па, то је оно „хеј!“ Дакле, за „хеј“ се зна. А за то да се вокатив у писању одваја запетама…
Боже, кад се само сетим тих деведесетих…ајао! Тинејџерске године, догодовштина колико хоћете… Стојимо тако једног дана, другарица и ја, разговарамо, кад приђе Неша. Има нешто да нам исприча: – Брате, какав фајт синоћ! Била и мурија после, свашта је било. – Па, ко се побио?! – Не смем, брате, да вам кажем (нас две му нисмо брат, нити је он…
Једна од недоумица која се јавља у писању је управо ова – треба ли писати итекако или и те како. Правопис каже да треба одвојити И и ТЕ који служе за истицање – и те како, и те какав, и те колико и сл. Него, нисам вам честитала Нову годину. А, и те како вам желим све најбоље…
Нађох пре неки дан споменар. Мој, из основне школе. Из прошлог је века, па ми некако дође праисторијски. Шта све не пише тамо! Баш сам се насмејала читајући све те стихове, коментаре, жеље својих другара, упутства за будућност и тајне…све оно што смо записивали једни другима „за успомену и дуго сећање”. Стихови из љубавних песама Десанке Максимовић су…
